data-nosnippet>
Tako jedan dan šofer slaže kako ide na turu za Njemačku i odluči da pronađe tu ženu. Znao je samo grad u kojem živi i nekoliko detalja koje mu je mladić ispričao.
Poslije nekoliko dana uspio je da dođe do njene adrese.
Pozvonio je, a vrata mu je otvorila žena otprilike njegovih godina. Čim ga je ugledala, potpuno se zbunila.
„Izvolite, poznajemo li se?“
On joj objasni gdje je vidio svoj stari Golf i kako je došao do nje.
Žena se prvo nasmijala, a onda ga pozvala unutra na kafu.
Tada mu je ispričala cijelu priču.
Njen muž je godinama radio kao vozač i rijetko je bio kod kuće. Golf je kupio upravo od ovog čovjeka nekoliko godina ranije, a kasnije ga je ostavio supruzi da ga koristi.
„A patike koje vidiš na televizoru?“ upitam ga ja, jer sam potpuno zaboravio kako je priča počela.
Šofer se nasmija, ustane i skine patike sa televizora.
„E, sad dolazi najbolji dio.“
Okrene jednu patiku, a na đonu markerom napisano ime i broj telefona.
„To su bile patike onog momka sa pumpe. Zaboravio ih je u Golfu.“
Kada je šofer pronašao ženu, dao joj je patike da ih vrati mladiću kada ga ponovo vidi.
Ali žena mu je tada rekla nešto zbog čega ih je ponio nazad kući:
„Neće više dolaziti. Moj muž je saznao za sve.“
Šofer je patike sačuvao kao uspomenu na najčudniju priču koju je doživio za dvadeset godina vožnje po Evropi.
Zato ih je, iz šale, stavio na televizor.
A ja od tog dana, kad god odem kod njega na kafu, prvo pogledam jesu li još tamo.
