data-nosnippet>
Primijetila je kako je gledam i rekla mi:
„Vidim da si iznenađen. Nemoj da brineš, znam ja da više nisam djevojka.“
Bilo mi je neprijatno i odmah sam pokušao da objasnim da nisam mislio ništa loše. Rekao sam joj da samo nisam očekivao da izgleda toliko mladoliko.
Ona se nasmijala i odgovorila:
„Nije sve u izgledu, sine. Važnije je kako čovjek živi.“
Tokom vikenda sam shvatio šta je mislila. Ustajala je rano, išla u dugu šetnju, sama spremala hranu i gotovo nikada nije sjedila bez nekog posla. Ali ono što me je najviše iznenadilo bila je njena energija.
U nedjelju ujutro zatekla me je kako pijem treću kafu i kroz smijeh rekla:
„Ako nastaviš tako, ja ću imati više energije od tebe i sa sedamdeset!“
Svi smo se nasmijali.
Kasnije mi je djevojka priznala da joj je majka imala veoma težak period u životu. Nakon smrti supruga odlučila je da neće provesti ostatak života zatvorena u kući. Počela je više da se kreće, druži i radi stvari koje je godinama odlagala.
Kada je došlo vrijeme da se vrati kući, zagrlila nas je i rekla:
„Čuvajte jedno drugo. Godine prođu mnogo brže nego što mislite.“
Te riječi su mi ostale u glavi.
Tog vikenda nisam naučio nikakvu tajnu vječne mladosti. Naučio sam nešto mnogo jednostavnije — čovjeka ne određuje broj godina, već način na koji ih živi.
