data-nosnippet>
…ga više jednostavno ne privlačim.
Ta rečenica me je presjekla.
„Kako misliš ne privlačim te?“
„Ne znam kako da ti objasnim. Volim te, želim da budem s tobom, ali nemam želju za odnosima.“
„Od kada?“
„Već dugo.“
„Pa zašto si onda pravio dijete sa mnom?“
„Zato što želim porodicu s tobom.“
Nisam mogla da shvatim kako može željeti život sa mnom, dijete sa mnom, a da istovremeno nema potrebu za bliskošću.
Počela sam da sumnjam u sve.
„Imaš li drugu?“
„Nemam.“
„Muškarca?“
Pogledao me uvrijeđeno.
„Ne.“
„Onda šta je problem?“
„Ne znam.“
Insistirala sam da ode kod doktora.
Prvo nije htio, ali je na kraju pristao.
Uradio je hormone, krvnu sliku i nekoliko drugih pregleda.
Nekoliko dana kasnije nazvao me sa posla.
„Moramo razgovarati.“
Kada je došao kući, djelovao je potpuno slomljeno.
„Šta je bilo?“
„Doktor kaže da mi je testosteron veoma nizak.“
Osjetila sam istovremeno olakšanje i strah.
„Znači postoji razlog?“
„Izgleda.“
Dobio je dodatne preglede kod endokrinologa.
Ali onda je doktor primijetio nešto neobično u njegovoj staroj medicinskoj dokumentaciji.
„Jeste li ranije imali problema sa hormonima?“
„Ne.“
„Jeste li kao dijete uzimali neku terapiju?“
Muž je odmahnuo glavom.
Pozvao je majku.
Kada ju je pitao, nastala je duga tišina.
„Mama, jesam li kao dijete primao neku terapiju?“
„Jesam li ti ikada pričala šta se dogodilo kada si imao devet godina?“
„Nisi.“
„Bio si ozbiljno bolestan.“
„Od čega?“
„Ljekari su sumnjali na problem sa hormonima.“
„Zašto mi to nikada nisi rekla?“
„Jer se stanje kasnije smirilo.“
Pronašla je staru dokumentaciju i donijela nam je.
Doktor je objasnio da to može biti važno za današnje stanje, ali da tek dodatni nalazi mogu pokazati pravi uzrok.
Nakon nekoliko sedmica dobili smo jasniju sliku i terapiju.
Muž se polako mijenjao.
Vraćala mu se energija, raspoloženje, a sa vremenom i želja za bliskošću.
Jedne večeri me je zagrlio i rekao:
„Žao mi je što sam ti rekao da me više ne privlačiš.“
„Zašto si onda to rekao?“
„Jer sam mislio da je problem u meni ili u nama. Nisam znao šta mi se događa.“
Mislila sam da je naša kriza konačno završena.
Ali nekoliko dana kasnije njegova majka me pozvala nasamo.
„Postoji još nešto što mu nisam rekla.“
„Šta?“
„Kada je imao devet godina, doktori nisu samo ispitivali hormone.“
„Nego?“
„Radili su i genetske analize.“
„Zašto?“
Spustila je pogled.
„Jer je njegov otac počeo sumnjati da nije njegov sin.“
Zanijemila sam.
„Je li urađen test očinstva?“
„Jeste.“
„I?“
„Čovjek koji ga je odgojio nije mu biološki otac.“
Nisam znala šta da kažem.
„Ko mu je onda otac?“
„Nikada mu nisam rekla.“
Muž je morao saznati.
Kada mu je majka priznala, bio je potpuno slomljen.
„Ko je moj otac?“
Izgovorila je ime porodičnog prijatelja kojeg je poznavao cijelog života.
Pronašli su ga i uradili DNK test.
Rezultat je pokazao da ni on nije otac.
Svekrva je problijedjela.
„Nemoguće.“
„Postoji li još neko?“ pitao je muž.
Dugo je ćutala.
Na kraju je priznala da je u tom periodu kratko bila u vezi sa još jednim čovjekom.
„Kako se zvao?“
Kada je izgovorila ime, meni se zavrtjelo.
To prezime sam poznavala.
Bilo je isto kao prezime moje majke prije udaje.
„Čekajte…“
Pogledala sam svekrvu.
„Odakle poznajete tog čovjeka?“
„Radili smo zajedno.“
Pozvala sam majku.
Kada sam joj rekla ime, zanijemila je.
„To je moj brat.“
Pogledala sam muža.
Ako je to bilo tačno, čovjek sa kojim sam sedam godina i čije dijete nosim mogao je biti moj rođak.
Odmah smo uradili DNK testove.
Dani čekanja bili su nepodnošljivi.
Rezultat je pokazao da taj čovjek nije biološki otac mog muža.
Odahnuli smo.
Ali testiranje je otkrilo drugo srodstvo.
Svekrva je tada konačno priznala još jednu tajnu.
Čovjek kojeg je muž cijelog života zvao ocem imao je brata blizanca za kojeg gotovo niko nije znao.
Pronašli smo njegovu porodicu i dodatni DNK test potvrdio je istinu.
Upravo je taj brat bio njegov biološki otac.
Muž je dugo gledao rezultate, a onda rekao:
„Sve ovo je počelo zato što smo mislili da nam se brak raspada, a zapravo smo prvi put poslije mnogo godina konačno počeli iskreno razgovarati.“
