data-nosnippet>
…samo nasmijala i još više privila uz mene.
Nisam znao šta da radim.
„Je l’ ti smeta?“ šapnula je.
„Pa… nije baš da mi smeta.“
Nasmijala se.
„Onda se opusti.“
Mislio sam da me samo zeza, jer smo godinama bili prijatelji i nikada između nas nije bilo ničega.
Ali tada me pogledala potpuno drugačije nego inače.
„Znaš li koliko dugo čekam da primijetiš?“
„Šta da primijetim?“
„Mene.“
Zanijemio sam.
„Čekaj, ozbiljna si?“
„Mrtva ozbiljna.“
Ustala je sa mog krila i sjela pored mene.
„Nikada ti nisam rekla jer sam mislila da me vidiš samo kao drugaricu.“
„Pa… jesam.“
„Znam.“
Atmosfera je odjednom postala čudna.
Nisam znao da li da se smijem ili da pobjegnem.
Tada su se naši prijatelji vratili i sve se prekinulo.
Te večeri sam kod kuće samo o tome razmišljao.
Sutradan mi je stigla njena poruka:
„Izvini za sinoć. Zaboravi.“
Ali nisam mogao da zaboravim.
Pozvao sam je na kafu.
„Je li ono sinoć stvarno bilo iskreno?“
„Jeste.“
„Koliko dugo?“
„Skoro dvije godine.“
„Dvije godine?!“
„Da.“
Počeo sam da vraćam film.
Sve one poruke, pozivi, ljubomorne šale, njeno insistiranje da uvijek sjedi pored mene…
Sve je odjednom imalo smisla.
„Zašto mi nisi rekla?“
„Bojala sam se da ću izgubiti najboljeg druga.“
Nisam joj odmah odgovorio.
Ali nekoliko dana kasnije poljubili smo se prvi put.
Mislio sam da će to biti početak nečeg lijepog.
Međutim, tada je nastao problem.
Moj najbolji drug je saznao za nas i potpuno poludio.
„Od svih djevojaka, baš ona?!“
„Šta ti je?“
„Ne možeš biti s njom.“
„Zašto?“
„Zato što ti nešto nije rekla.“
Pogledao sam je.
Problijedjela je.
„Šta mi nisi rekla?“
„Nije ništa.“
Drug je izvadio telefon i pokazao mi staru fotografiju.
Na njoj su bili njih dvoje zagrljeni.
„Vi ste bili zajedno?!“
„Kratko“, rekla je.
„Koliko kratko?“
„Nekoliko mjeseci.“
„I oboje ste mi ćutali?“
Drug je spustio pogled.
„Nismo htjeli da pokvarimo prijateljstvo.“
Bio sam bijesan.
Otišao sam kući i nisam se javljao ni jednom ni drugom.
Poslije nekoliko dana djevojka mi je poslala poruku:
„Postoji još nešto što moraš znati.“
Našli smo se.
Iz torbe je izvadila staru kovertu.
„Šta je ovo?“
„Pismo moje majke.“
„Kakve veze tvoja majka ima sa mnom?“
„Poznavala je tvog oca.“
Zaledio sam se.
„Odakle?“
„Odrasli su zajedno.“
U pismu je pisalo da su naše porodice nekada bile veoma bliske, ali da su se poslije jedne velike svađe potpuno udaljile.
„Zašto se nikada nisu pomirili?“
„Ne znam.“
Pitao sam oca.
Kada sam spomenuo njeno prezime, lice mu se promijenilo.
„Odakle ti znaš za njih?“
„Zaljubio sam se u njihovu kćerku.“
Otac je dugo ćutao.
„Sine, moraš nešto da znaš.“
Srce mi je počelo lupati.
„Šta?“
Iz ormara je izvadio staru fotografiju.
Na njoj su bili moj otac i njena majka kao tinejdžeri.
„Bili smo zajedno.“
„Pa?“
„Mislili smo da ćemo se vjenčati.“
„Zašto niste?“
„Naši roditelji su nas razdvojili.“
„Zašto?“
Otac je spustio pogled.
„Jer su otkrili da smo u daljem srodstvu.“
Odmah sam se sledio.
„Hoćeš reći da smo i ona i ja rođaci?“
„Ne znam koliko bliski.“
Uradili smo DNK test.
Rezultati su pokazali da između nas nema bliskog krvnog srodstva.
Odahnuli smo.
Ali tada je moj otac pročitao rezultate i rekao:
„Ovo nema smisla.“
„Šta?“
„Prema ovome, njena majka i ja uopšte nismo bili krvni rođaci.“
Znači, neko ih je prije više od dvadeset godina slagao.
Pronašli smo mog djeda.
Kada smo mu pokazali rezultate, dugo je ćutao.
„Zašto ste ih razdvojili?“
Starac je spustio glavu.
„Nije bilo zbog srodstva.“
„Nego zbog čega?“
Pogledao je mog oca.
„Zato što sam znao da ćeš, ako ostaneš s njom, jednog dana saznati istinu o tome ko je zapravo tvoj otac.“
