data-nosnippet>
SIN JE MAJCI TRAŽIO NOVAC ZA UNUKOVU OPERACIJU – A ONDA JE BAKA SLUČAJNO PRONAŠLA RAČUN IZ ZLATARE
Vidosava je imala sedamdeset četiri godine i sina jedinca, Nenada.
Jednog večernjeg sata Nenad je došao kod nje vidno zabrinut.
„Mama, moram nešto da ti kažem. Petru treba manja operacija, ali ne možemo čekati državno.“
Vidosava se uplašila.
„Koliko vam treba?“
„Oko 6.500 maraka.“
Vidosava je taj novac godinama čuvala za zamjenu krova.
Nije razmišljala ni trenutka.
„Za unuka bih dala sve što imam.“
Sutradan je podigla novac i predala ga sinu.
Nenad ju je zagrlio.
„Mama, spasila si nas.“
Zamolio ju je samo jedno:
„Nemoj Petra mnogo ispitivati. Uplašen je i ne želi pričati o operaciji.“
Vidosava je poslušala.
Prošla su skoro tri mjeseca.
Nenad joj je rekao da je operacija prošla odlično.
Jednog vikenda Petar je došao kod bake.
Trčao je po dvorištu i izgledao potpuno zdravo.
Vidosava ga nije željela ispitivati.
Ali dječak je slučajno rekao:
„Bako, tata je mami kupio najskuplji poklon koji sam ikada vidio.“
„Šta joj je kupio?“
„Neku zlatnu narukvicu.“
Vidosava se nasmijala.
„Lijepo.“
Nekoliko dana kasnije otišla je kod sina.
Na kuhinjskom stolu ugledala je račun iz zlatare.
Iznos:
6.300 MARAKA.
Datum kupovine bio je samo dva dana nakon što je Nenadu dala novac za navodnu operaciju.
Vidosavi su zadrhtale ruke.
Kada je sin došao kući, stavila je račun pred njega.
„Nenade, odakle ti 6.300 maraka za narukvicu?“
Sin je problijedio.
„Mama, mogu objasniti.“
„Prvo mi reci gdje je Petar operisan.“
Nenad je zaćutao.
U tom trenutku u kuhinju je ušla njegova supruga.
Pogledala je račun i rekla:
„Kakva narukvica? Ja od Nenada nisam dobila nikakav nakit.“
Vidosava se ukočila.
Pogledala je sina.
„Ako operacije nije bilo, a narukvica nije za tvoju ženu… kome si onda dao mojih 6.500 maraka?“
Nenad je spustio glavu.
A kada je konačno izgovorio ime žene kojoj je narukvica bila namijenjena, njegova supruga je samo sjela.
Jer tu ženu je poznavala veoma dobro.
