data-nosnippet>
DNK analiza je pokazala da je dijete moje.
Gledao sam rezultat nekoliko minuta i osjećao ogromno olakšanje, ali istovremeno me je bilo sramota što sam uopšte posumnjao u ženu.
Došao sam kući i stavio papir pred nju.
„Uradio si DNK test?“ pitala je.
„Jesam.“
Oči su joj se napunile suzama.
„Poslije svega što smo prošli, stvarno si mislio da sam te prevarila?“
Nisam imao dobar odgovor.
„Oprosti mi.“
Uzela je dijete i otišla u drugu sobu.
Narednih dana jedva je razgovarala sa mnom.
A onda me je jedne večeri pozvala.
„Kad si već počeo sa DNK testovima, želim da uradimo još jedan.“
„Kakav?“
„Tvoj.“
„Moj? Zašto?“
„Zato što postoji nešto što ti nikada nisam rekla.“
Srce mi je počelo lupati.
Iz ormara je izvadila staru kovertu.
„Ovo mi je dala tvoja majka dok smo prvi put bili u braku.“
„Šta je to?“
Unutra je bila fotografija dvojice dječaka koji su izgledali gotovo identično.
Jedan sam bio ja.
„Ko je drugi?“
„Tvoja majka je rekla da ti je brat.“
Počeo sam se smijati.
„Ja nemam brata.“
„Isto sam joj rekla.“
Na poleđini fotografije bila su dva imena i isti datum rođenja.
„Blizanac?“
Žena je klimnula glavom.
„Zašto mi majka nikada ništa nije rekla?“
Odmah sam je nazvao.
Čim sam spomenuo fotografiju, nastala je tišina.
„Odakle ti to?“
„Je li istina da imam brata?“
Počela je plakati.
„Imao si.“
„Šta znači imao?“
„Kada ste se rodili, doktori su rekli da drugo dijete nije preživjelo.“
„Pa zašto postoji fotografija nas dvojice?“
„Zato što sam godinama kasnije saznala da možda nije bilo tako.“
Zaledio sam se.
Majka je ispričala da joj se prije dvadesetak godina javila žena koja je tvrdila da je usvojila dječaka rođenog istog dana u istom porodilištu.
„Jesi li ga vidjela?“
„Jesam.“
„Je li ličio na mene?“
„Kao da gledam tebe.“
„Zašto mi nisi rekla?!“
„Bojala sam se da nije istina.“
Tražio sam sve podatke koje je imala.
Pronašli smo tog čovjeka.
Živio je u Sloveniji.
Kada smo se prvi put sreli, ostao sam bez riječi.
Bio je gotovo isti kao ja.
Uradili smo DNK test.
Rezultat je pokazao da smo braća blizanci.
Plakali smo obojica.
Mislio sam da je najveće iznenađenje iza mene.
Ali onda je moj brat rekao:
„Postoji razlog zbog kojeg sam i ja godinama pokušavao da pronađem tebe.“
„Koji?“
„Moji usvojitelji su mi prije smrti ostavili dokumente iz porodilišta.“
Izvadio je fasciklu.
Na jednom papiru bilo je ime naše biološke majke.
Ali to nije bilo ime žene koju sam cijelog života zvao majkom.
„Ovo je greška.“
„I ja sam tako mislio.“
Nazvao sam majku i pročitao joj ime.
Počela je plakati.
„Mama, ko je ta žena?“
„Moja sestra.“
„Tetka?!“
„Da.“
„Kako onda može biti navedena kao moja majka?“
Dugo je ćutala.
„Zato što sam vas ja odgajala, ali vas nisam rodila.“
Nisam mogao vjerovati.
„Gdje je moja prava majka?“
„Umrla je kada ste bili bebe.“
„A naš otac?“
„To je još komplikovanije.“
Izvadila je fotografiju trojice mladih muškaraca.
Jednog sam prepoznao.
Bio je to moj pokojni otac.
„Ko su druga dvojica?“
„Njegova braća.“
„Kakve to veze ima sa mnom?“
„Nikada nismo bili potpuno sigurni koji od njih je vaš biološki otac.“
Uradili smo dodatna DNK testiranja sa živim članovima porodice.
Rezultat je pokazao da čovjek kojeg sam cijelog života zvao ocem zaista nije bio moj biološki otac.
Njegov mlađi brat jeste.
Sjedio sam potpuno slomljen.
Ali moja žena je tada rekla:
„Postoji još nešto.“
„Šta još može postojati?“
Pokazala mi je rezultat prvog DNK testa koji sam uradio sa našom bebom.
„Pogledaj ovo pažljivije.“
„Piše da sam otac.“
„Da. Ali laboratorija je pronašla još jedno podudaranje.“
„Kakvo?“
Na listi mogućih rođaka pojavljivalo se ime koje smo oboje poznavali.
Ime čovjeka kojeg smo slučajno sreli na Valentinovo, četiri godine nakon razvoda.
Čovjeka zbog kojeg smo se tog dana uopšte ponovo sreli.
„Kako je on povezan sa našim djetetom?“
Žena je problijedjela.
„Ne znam.“
Kontaktirali smo ga.
Kada je čuo moje novo prezime i ime biološke majke, samo je rekao:
„Znači konačno si saznao.“
„Šta ti znaš o meni?“
„Mnogo više nego što misliš.“
Došao je sa starom fotografijom.
Na njoj smo bili nas dvojica kao djeca.
„Kako je ovo moguće? Već sam pronašao svog blizanca.“
Čovjek je spustio pogled.
„Niste bili blizanci.“
„Šta?“
„Bilo vas je trojica.“
Majka je, kada je vidjela fotografiju, priznala sve.
Biološka majka rodila je trojke. Poslije njene smrti porodica se raspala: mene je odgojila tetka, jednog brata druga porodica, a treći je dat na usvajanje.
„Znači ovaj čovjek je moj treći brat?“
DNK test je potvrdio.
Bili smo braća.
Ali onda sam postavio pitanje koje mi nije davalo mira.
„Zašto smo se baš nas dvojica slučajno sreli onog Valentinova?“
Treći brat se nasmijao.
„Nije bilo slučajno.“
Pogledao sam suprugu.
„Šta znači nije bilo slučajno?“
On je izvadio staro pismo.
„Vaša majka me je prije smrti zamolila da vas jednog dana pronađem. Znao sam gdje ćete oboje biti tog Valentinova — i namjerno sam vas doveo na isto mjesto jer sam znao da se još uvijek volite.“
