…„Momče, ako nastaviš tako da me gledaš, moja kćerka će početi da se ljuti.“
Pocrvenio sam kao nikada u životu.
„Izvinite, nisam htio…“
Počela je da se smije.
„Ma opusti se, šalim se. Samo mi je drago da moja kćerka ima momka koji djeluje pristojno.“
Djevojka me je pogledala ispod oka.
„Mama, nemoj odmah da ga prepadaš.“
Ostatak vikenda prošao je odlično. Vodili smo njenu mamu po gradu, pokazivali joj znamenitosti i išli na večeru.
Ali jedna njena rečenica ostala mi je u glavi.
Dok je moja djevojka otišla do prodavnice, njena mama mi je rekla:
„Ona mnogo priča o tebi.“
„Nadam se dobro.“
„Samo dobro. Ali nemoj da joj slomiš srce.“
Odjednom više nije zvučala šaljivo.
„Ne planiram.“
„Ni njen otac nije planirao da slomi moje, pa jeste.“
Tada sam prvi put saznao da je djevojka odrasla samo sa majkom. Otac ih je napustio dok je bila mala.
Shvatio sam zašto je njena mama toliko zaštitnički nastrojena.
Kada se djevojka vratila, nisam joj ništa spominjao.
U nedjelju smo mamu odvezli na autobusku stanicu.
Prije nego što je ušla u autobus, zagrlila je kćerku, a onda pružila ruku meni.
„Čuvaj mi je.“
„Hoću.“
Pogledala me pravo u oči.
„Ne govori to ako ne misliš ozbiljno.“
„Mislim.“
Nekoliko mjeseci kasnije odlučio sam da zaprosim njenu kćerku.
Prije toga sam nazvao njenu mamu.
„Treba mi vaša pomoć.“
„Šta si napravio?“
„Ništa. Želim da je zaprosim.“
Nastala je tišina.
„Znači ipak si ozbiljno mislio kad si rekao da ćeš je čuvati.“
„Jesam.“
Pomogla mi je da organizujem iznenađenje.
Djevojka je rekla „da“.
Na našem vjenčanju njena mama mi je prišla i kroz smijeh rekla:
„Sjećaš li se kako si me gledao kada sam prvi put izašla iz autobusa?“
Propao sam u zemlju.
„Molim vas, nemojte to pričati pred svima.“
Nasmijala se.
„Ne brini. Odavno sam shvatila da si ipak gledao pravu ženu.“
Tada smo se oboje nasmijali.
A žena kojoj sam se nekada divio zbog izgleda postala mi je mnogo važnija kao druga majka i osoba koja mi je povjerila ono najvrednije što ima — svoju kćerku.
