SNAHA JE SVEKRVI TRAŽILA NOVAC ZA UNUKOVU EKSKURZIJU – A ONDA JE BAKA SLUČAJNO PRONAŠLA AVIONSKE KARTE
Ružica je imala sedamdeset četiri godine i sina jedinca, Zorana.
Jednog dana snaha Marina došla je kod nje zabrinuta.
„Mama, Luka ide na veliku školsku ekskurziju. Put je skup, a mi trenutno nemamo dovoljno novca.“
„Koliko vam treba?“
„Oko 3.500 maraka.“
Ružica je taj novac čuvala za popravku krova, ali nije željela da unuk ostane kod kuće.
Sutradan je dala snahi novac.
„Samo neka Luka ide sa svojim drugovima.“
Marina ju je zagrlila.
„Nikada vam ovo nećemo zaboraviti.“
Prošla su skoro tri mjeseca.
Jednog dana Luka je došao kod bake.
„Kako je bilo na ekskurziji?“ upitala ga je.
Unuk se zbunio.
„Nismo išli, bako. Ekskurzija je otkazana još prije nego što su počele prijave.“
Ružica je zanijemila.
„Ali tvojoj majci sam dala 3.500 maraka.“
Luka ju je pogledao.
„Bako, ja ništa nisam znao.“
Te večeri Ružica je otišla kod sina i snahe.
Marina nije bila kod kuće.
Dok je čekala, na stolu je ugledala otvorenu kovertu turističke agencije.
Unutra su bile dvije avionske karte i potvrda o plaćenom hotelu.
Ukupan iznos bio je skoro isti kao novac koji je dala snahi.
Ali na kartama nije bilo ime njenog sina.
Na jednoj je pisalo Marina.
Na drugoj — ime muškarca kojeg Ružica nikada ranije nije čula.
U tom trenutku Zoran je ušao u sobu.
Pogledao je karte i problijedio.
„Mama… gdje si ovo pronašla?“
Ružica mu ih je pružila.
„Mislila sam da sam platila ekskurziju tvom sinu.“
Zoran je nekoliko sekundi gledao drugo ime.
A onda je tiho rekao:
„JA ZNAM KO JE OVAJ ČOVJEK.“
Ružica se ukočila.
Jer ono što joj je sin zatim ispričao pokazalo je da 3.500 maraka nije bila prva stvar koju je Marina skrivala od porodice.
