data-nosnippet>
SNAHA JE SVEKRVI TRAŽILA NOVAC ZA RAČUNE – A ONDA JE UNUKA SLUČAJNO OTKRILA ŠTA JE KUPLJENO ISTOG DANA
Stana je imala sedamdeset tri godine i sina jedinca, Predraga.
Predrag je sa suprugom Mirjanom i dvoje djece živio u susjednom gradu.
Jednog dana Mirjana je došla kod svekrve zabrinuta.
„Mama, Predragu je neprijatno da vas pita, ali nakupili su nam se računi. Isključiće nam struju ako ne platimo.“
„Koliko vam treba?“
„Oko 3.000 maraka.“
Stana je taj novac čuvala za zamjenu starih prozora na kući.
Ipak, otišla je u banku.
„Prozori mogu čekati. Djeca ne mogu biti bez struje.“
Dala je snahi 3.000 maraka.
Mirjana ju je zagrlila.
„Vratićemo vam čim budemo mogli.“
Prošlo je nekoliko mjeseci.
Stana novac više nije spominjala.
A onda je unuka došla kod nje poslije škole.
Pokazivala joj je fotografije na telefonu kada se pojavila slika Mirjane pored potpuno novog televizora.
„Mama ga je kupila sebi za rođendan“, rekla je djevojčica.
Stana se nasmijala.
„Lijep je. Koliko je koštao?“
„Ne znam. Ali tata se naljutio jer je rekla da je bio skoro 3.000 maraka.“
Stana je prestala da se smije.
„Kada ga je kupila?“
Unuka je pogledala datum fotografije.
Bio je to isti dan kada je Stana snahi dala novac za navodno neplaćene račune.
Te večeri nazvala je sina.
„Predraže, jeste li tada zaista dugovali 3.000 maraka za račune?“
Sin je zaćutao.
„Mama… kakvih 3.000 maraka?“
Stani su zadrhtale ruke.
Predrag nije znao da je njegova žena uopšte tražila novac od njegove majke.
Kada je Mirjana došla kući, na stolu su je čekali muž i svekrva.
Stana je samo upitala:
„Jesam li ja platila vaše račune ili tvoj novi televizor?“
Mirjana je problijedjela.
Ali njen odgovor otkrio je nešto mnogo gore.
Televizor nije bio jedina stvar koju je posljednjih mjeseci kupovala novcem koji je tajno uzimala od svekrve.
