Mesec kasnije, saznao sam da je trudna. Kada mi je to rekla, kao da mi se svet srušio. Nije znala da li je dete moje ili njegovо, jer je vremenski sve bilo previše blizu.
Dogovorili smo se da ćutimo dok ne saznamo više, ali mene je griža savesti izjedala svakog dana. Moj prijatelj me je u međuvremenu zvao sav srećan i rekao mi da će možda postati otac. Čestitao sam mu, a jedva sam uspeo da izgovorim te reči.
Nekoliko nedelja kasnije ona me je pozvala i rekla da moramo da se vidimo. Kada sam stigao, na stolu je bila koverta. Pogledala me je i rekla: „Sada znam istinu.“
Ruke su mi se tresle dok sam otvarao papir. Ono što je pisalo na njemu značilo je da više ništa neće biti isto. Najgore od svega bilo je to što je moj najbolji prijatelj upravo tada pozvonio na vrata…
