data-nosnippet>
MLADA JE NESTALA USRED SVADBE, A NA STOLICI OSTAVILA SAMO KOVERTU: Kada je mladoženja pročitao poruku pred 200 gostiju, pogledao je svog oca i rekao: „Ti si sve vrijeme znao?!“
Svadba Ane i Nikole bila je u punom jeku.
Sala puna gostiju, muzika, fotografisanje, smijeh… Sve je izgledalo savršeno.
A onda je Nikola primijetio da Ane nema.
„Vjerovatno je otišla da popravi šminku“, rekla je njegova majka.
Prošlo je deset minuta.
Pa dvadeset.
Ana se nije vraćala.
Nikola je počeo da je zove, ali telefon joj je bio isključen.
Tada je njena kuma ugledala bijelu kovertu na mladinoj stolici.
Na njoj je pisalo:
„NIKOLA — PROČITAJ OVO PRIJE NEGO ŠTO ME POTRAŽIŠ.“
Nikola je otvorio kovertu.
Unutra je bilo pismo i stara fotografija.
Čim je ugledao fotografiju, njegov otac Milan ustao je od stola.
„Odakle ti to?“
Nikola ga je zbunjeno pogledao.
„Ti znaš ovu fotografiju?“
Na slici je bila Anina pokojna majka kao veoma mlada djevojka.
Pored nje je stajao Milan.
Držali su se za ruke.
Nikola je problijedio.
Počeo je naglas da čita Anino pismo:
„Nikola, sinoć sam među maminim stvarima pronašla fotografiju koju vidiš. Uz nju je bilo pismo napisano nekoliko mjeseci prije mog rođenja.“
Sala je utihnula.
Nikola je pogledao oca.
„Tata… šta ovo znači?“
Milan nije odgovorio.
Nikola je nastavio:
„U pismu mama piše da je čovjek sa fotografije osoba koju je nekada voljela i da mi nikada nije rekla cijelu istinu o njemu.“
Nikolina majka spustila je čašu na sto.
„Milane?“
Ali on je samo ćutao.
Tada je Nikola izvadio drugi papir iz koverte.
Bio je to rezultat starog testa očinstva.
Ruke su mu počele da drhte.
„Ne…“
Njegova majka počela je da plače.
„Nikola, sačekaj.“
Ali on je već pročitao ime.
Podigao je pogled prema ocu.
„Ti si sve vrijeme znao?!“
Milan je ustao.
„Znao sam za Aninu majku. Ali ne znam ono što ti sada misliš.“
Nikola je zbunjeno gledao dokument.
Test nije bio urađen za Anu.
Na njemu je stajalo njegovo ime.
Nikola je pročitao datum.
Test je urađen kada je imao samo nekoliko mjeseci.
„Zašto postoji test mog očinstva zajedno sa fotografijom Anine majke?“
Milan više nije mogao da ćuti.
Prišao je sinu i rekao:
„Zato što fotografija nije razlog zbog kojeg je Ana pobjegla.“
„Pa šta je onda?“
Milan je pogledao prema praznoj mladinoj stolici.
„Jutros je došla kod mene. Pokazala mi je još jedno pismo.“
„Kakvo pismo?“
„Ono koje je njena majka napisala tvojoj majci.“
Nikolina majka tada je problijedjela.
Nikola ju je pogledao.
„Mama?“
Ona je počela da plače.
A Milan je iz unutrašnjeg džepa sakoa izvadio posljednju kovertu.
Na njoj je pisalo:
„AKO SE NAŠA DJECA IKADA UPOZNAJU, MORAJU SAZNATI ISTINU PRIJE NEGO ŠTO BUDE PREKASNO.“
Nikola je krenuo da otvori kovertu.
Ali tada su se vrata svadbene sale otvorila.
Ana je stajala na ulazu.
Nije bila sama.
Pored nje je stajao stariji muškarac kojeg niko iz Nikoline porodice nije vidio više od trideset godina.
Kada ga je Milan ugledao, samo je prošaputao:
„Ti si živ…“
