data-nosnippet>
…nije rekao ništa nekoliko sekundi.
Samo me je gledao, a onda pitao:
„Zašto mi to nisi rekla odmah?“
„Bilo me je sramota. Nisam htjela da pravim problem između tebe i tvoje porodice.“
Zagrlio me je.
„Ti nisi problem. One su.“
Već sutradan je otišao kod majke.
Nisam znala šta su razgovarali, ali kada se vratio, bio je bijesan.
„Rekao sam im da više nikada ne komentarišu tvoj izgled.“
„Šta su rekle?“
„Mama se izvinjava, a tetka tvrdi da si je pogrešno razumjela.“
Nasmijala sam se.
„Teško je pogrešno razumjeti riječ ‘bucka’.“
Narednih nekoliko mjeseci nisam odlazila kod njih.
Dečko me nije tjerao.
A onda me jednog dana njegova mama pozvala.
„Voljela bih da popijemo kafu nasamo.“
Pristala sam.
Čim smo sjele, rekla je:
„Dugujem ti izvinjenje.“
Nisam očekivala.
„Ono što sam rekla bilo je ružno.“
„Jeste.“
„Neću tražiti opravdanje.“
Zatim je iz torbe izvadila staru fotografiju.
Na njoj je bila mlada žena, veoma lijepa — i punija.
„Ko je ovo?“
„Ja.“
Pogledala sam je iznenađeno.
„Cijelu mladost su mene vrijeđali zbog kilaže“, rekla je.
„Pa zašto ste onda isto uradili meni?“
Spustila je pogled.
„Valjda sam postala upravo ono što sam nekada mrzila.“
To nije izbrisalo ono što je rekla, ali mi je značilo što je priznala grešku.
Počele smo polako popravljati odnos.
Tetka se, međutim, nije izvinila.
Naprotiv, svaki put bi pronašla način da dobaci nešto.
„Ova haljina te baš proširuje.“
„Jesi li sigurna da želiš desert?“
Jednog dana dečko je pred svima rekao:
„Tetka, dosta.“
U kući je nastala tišina.
„Šta sam sad rekla?“
„Svaki put vrijeđaš ženu koju volim.“
Tada sam prvi put čula da je pred porodicom rekao da me voli.
Tetka se naljutila i otišla.
Godinu dana kasnije zaprosio me je.
Kada smo objavili vjeridbu, njegova majka me zagrlila.
„Sada znam da je moj sin stvarno izabrao djevojku koja mu dolikuje.“
Nasmijala sam se.
„Iako sam bucka?“
Pocrvenjela je.
„To ćeš mi, izgleda, pominjati do kraja života.“
„Vjerovatno.“
Na našem vjenčanju prišla mi je i tetka.
Pomislila sam da će konačno nešto lijepo reći.
Pogledala me od glave do pete.
„Lijepa haljina. Dobro su je skrojili.“
Samo sam se nasmijala.
Više me nije mogla povrijediti.
Jer sam u međuvremenu shvatila nešto mnogo važnije:
Nisam morala da smršam da bih bila dovoljno dobra za njih. Oni su morali da promijene ponašanje da bi bili dovoljno dobri prema meni.
