data-nosnippet>
„Nokti su moji i neću ih rezati. A ako vaš sin traži ženu da mu bude sluškinja, onda je doveo pogrešnu djevojku.“
Majka je spustila šolju na sto i pogledala me.
„Jesi li čuo kako razgovara sa mnom?“
Prije nego što sam stigao bilo šta da kažem, djevojka je nastavila:
„Došla sam da vas upoznam i poštujem kao njegove roditelje, a ne da polažem ispit za snahu.“
U kući je nastala tišina.
Otac je jedva sakrio osmijeh.
Mama je ustala i otišla u kuhinju.
Meni je bilo neprijatno.
„Mogla si malo blaže“, rekao sam djevojci.
„A ti si mogao stati na moju stranu.“
Ta rečenica me pogodila.
Nakon ručka odlučila je da izađe u dvorište.
Otac je cijepao drva.
„Dajte da vam pomognem“, rekla je.
Otac se nasmijao.
„Ti? Sa tim noktima?“
Skinula je jaknu, uzela rukavice i počela slagati drva.
Nije se žalila.
Poslije toga je pomogla da unesemo nekoliko vreća krompira u podrum.
Mama ju je gledala kroz prozor.
Kasnije je djevojka sama ušla u kuhinju.
„Treba li vam pomoć oko večere?“
Mama je hladno odgovorila:
„Zar ti možeš nešto osim da sređuješ nokte?“
Djevojka se nasmijala.
„Probajte pa ćete vidjeti.“
Napravila je pitu bolje nego što sam je ja ikada napravio.
Čak je i mama probala i ćutala.
„Je li dobra?“ pitao sam.
„Može proći.“
Znao sam da joj se sviđa.
Te večeri, kada smo legli, djevojka mi je rekla:
„Tvoja majka mene ne mrzi zato što sam gradska cura.“
„Nego?“
„Ne znam, ali imam osjećaj da me odnekud poznaje.“
Mislio sam da umišlja.
Sutradan, dok smo pili kafu, mama je odjednom pitala:
„Kako ti se zove majka?“
Djevojka joj je rekla ime.
Mama je problijedjela.
„A djevojačko prezime?“
Kada ga je čula, ispala joj je kašičica.
„Poznajete moju mamu?“
„Ne.“
Ali svi smo znali da laže.
Kasnije sam je pronašao samu u sobi.
„Mama, šta se događa?“
„Ništa.“
„Nemoj me lagati.“
Dugo je ćutala.
Onda je iz ormara izvukla staru kutiju sa fotografijama.
Na jednoj fotografiji bile su dvije mlade djevojke.
Jedna je bila moja majka.
Druga je nevjerovatno ličila na majku moje djevojke.
„Ko je ovo?“
„Njena majka.“
„Odakle se poznajete?“
„Odrasle smo zajedno.“
„Pa zašto joj nisi rekla?“
Mama je spustila pogled.
„Zato što smo se rastale u jako lošim odnosima.“
„Zbog čega?“
Nije odgovorila.
Tada je otac ušao u sobu.
Čim je ugledao fotografiju, zastao je.
„Još čuvaš to?“
Pogledao sam ga.
„Ti si znao?“
„Jesam.“
„Šta se dogodilo između njih dvije?“
Otac je sjeo.
„Prije mnogo godina obje su bile zaljubljene u istog čovjeka.“
„Koga?“
Mama je pogledala mog oca.
Zaledio sam se.
„Tatu?!“
Otac je klimnuo glavom.
Ispostavilo se da je prije braka sa mojom majkom bio u vezi sa majkom moje djevojke.
„Koliko dugo?“
„Skoro tri godine.“
Djevojka je sve čula sa vrata.
„Mojom majkom?“
Svi smo se okrenuli.
„Da“, rekao je otac.
„Zašto mi moja mama nikada ništa nije rekla?“
„Vjerovatno iz istog razloga iz kojeg smo mi ćutali.“
Djevojka je odmah nazvala majku.
Kada je spomenula moje roditelje, njena majka je počela plakati.
„Vrati se kući.“
„Zašto?“
„Samo se vrati.“
Otišli smo zajedno.
Njena majka nas je čekala sa starom kovertom.
„Nisam mislila da ćete se vas dvoje ikada upoznati.“
„Zašto?“
Pogledala je mene.
„Zato što postoji mogućnost da je njegov otac i tvoj otac.“
U sobi je nastala potpuna tišina.
Djevojka je problijedjela.
„Hoćeš reći da smo možda brat i sestra?!“
„Ne znam.“
Odmah smo odlučili da uradimo DNK test.
Nekoliko dana čekanja činilo se kao vječnost.
Rezultat je stigao.
Nismo bili brat i sestra.
Odahnuli smo.
Ali nalaz je pokazao da moja djevojka i moj otac ipak imaju blisko krvno srodstvo.
„Kako je ovo moguće?“
Otac je dugo gledao papir.
„Postoji samo jedno objašnjenje.“
„Koje?“
„Moj brat.“
Nikada mi nije rekao da ima brata.
„Gdje je on?“
„Otišao je u Njemačku prije više od dvadeset godina.“
„Je li poznavao njenu majku?“
Otac je spustio pogled.
„Jeste.“
Pronašli smo ga.
Kada smo mu rekli ime majke moje djevojke, nije ništa pitao.
Samo je rekao:
„Znači konačno je rekla.“
DNK test je potvrdio da je upravo on biološki otac moje djevojke.
Pomislili smo da je misterija završena.
Ali kada je došao da je upozna, moja majka je ostala potpuno blijeda.
„Šta ti je?“ pitao sam.
Nije odgovarala.
Kasnije me je pozvala nasamo.
„Moram ti nešto priznati prije nego što napraviš bilo kakve planove za budućnost.“
„Šta sad?“
Počela je plakati.
„Čovjek kojeg cijelog života zoveš ocem možda nije tvoj biološki otac.“
„Ko je onda?“
Pogledala je kroz prozor prema njegovom bratu.
Osjetio sam kako mi se noge odsijecaju.
„Nemoj mi reći…“
„Ne znam. Zato sam toliko bila protiv te djevojke od trenutka kada sam je vidjela.“
Ponovo smo morali raditi testove.
Rezultat je stigao nekoliko dana kasnije.
Čovjek iz Njemačke nije bio moj otac.
Odahnuli smo drugi put.
Ali tada je laboratorija otkrila nešto što niko nije očekivao.
Moj otac i njegov navodni brat nisu bili biološka braća.
„Kako je to moguće?“
Moja baka, koja je do tada ćutala o svemu, izvadila je staru fotografiju.
Na njoj su bila tri dječaka.
„Mislili ste da su u porodici bila dva sina“, rekla je.
„Bila su trojica.“
Pokazala je trećeg.
„A gdje je on?“
Baka je pogledala moju djevojku, pa mene.
„Živi u istom gradu kao i vi. A kada čujete njegovo ime, shvatićete zašto su se vaše majke prije toliko godina posvađale i zašto niko nije želio da se vas dvoje ikada upoznate.“
