Kada sam prišao krevetiću, sledio sam se. Beba je mirno spavala, ali pored nje je ležala mala stara fotografija koju nikada ranije nisam video. Na fotografiji je bio čovek koji je neverovatno ličio na mene, a na poleđini je pisalo samo: „Dugovi se uvek vrate.“
Probudio sam suprugu i pokazao joj fotografiju. Čim ju je ugledala, potpuno je prebledela. Pitao sam je da li poznaje tog čoveka, ali je nekoliko trenutaka samo ćutala.
Onda je tiho rekla: „Moram nešto da ti priznam. Ovo nije prvi put da vidim tu fotografiju.“
Tada mi je ispričala da ju je nekoliko dana pre našeg putovanja pronašla u poštanskom sandučetu, ali nije želela da me zabrinjava. Mislila je da je u pitanju nečija neslana šala.
Odmah sam otišao do recepcije i tražio da pogledamo snimke sigurnosnih kamera. Recepcioner je premotao snimak do vremena kada smo čuli šapat.
Kada se na ekranu pojavila osoba koja je nekoliko minuta ranije stajala ispred vrata naše sobe, ostao sam bez reči. Tog čoveka sam poznavao veoma dobro…
