data-nosnippet>
SESTRA JE PRODALA MAJČINU KUĆU PRIJE OSTAVINSKE RASPRAVE I REKLA MI: „TI ODAVNO NISI DIO OVE PORODICE“ — KADA JE NOTAR POGLEDAO UGOVOR, POSTAVIO JOJ JE SAMO JEDNO PITANJE: „GOSPOĐO, KAKO STE PRODALI KUĆU KOJA VEĆ 11 GODINA NIJE BILA MAJČINA?“
Moja sestra Milica i ja nismo razgovarale skoro dvije godine.
Ona je ostala živjeti sa majkom, dok sam se ja preselila u drugi grad.
Kada je majka umrla, vratila sam se zbog sahrane.
Već prve večeri primijetila sam nešto čudno.
Sa zida je nestala porodična fotografija.
Majčin nakit nije bio u kutiji.
A ispred kuće stajao je automobil nepoznatog čovjeka.
„Ko je to?“, pitala sam sestru.
„Kupac.“
„Kakav kupac?“
Milica je potpuno mirno odgovorila:
„Prodala sam kuću.“
Mislila sam da se šali.
„Majka je sahranjena prije TRI DANA.“
„Dogovor je napravljen ranije.“
„Bez mene?“
Nasmijala se.
„TI ODAVNO NISI DIO OVE PORODICE.“
Pokazala mi je ugovor.
Kuća je navodno prodata za 160.000 eura.
„Kako si mogla prodati nešto prije ostavinske rasprave?“
„Mama mi je dala punomoć.“
„Gdje je?“
„Kod advokata.“
Nisam se svađala.
Uzela sam nekoliko majčinih fotografija i otišla.
Sedam dana kasnije održana je ostavinska rasprava.
Milica je došla u novoj haljini i ponašala se kao da je sve već završeno.
Notar je pregledao dokumentaciju.
A onda je zastao.
Ponovo je pogledao ugovor o prodaji.
„Gospođo Milice, jeste li sigurni da ste prodali ovu kuću?“
„Naravno.“
„Na osnovu čega?“
„Punomoći moje majke.“
Predala mu je dokument.
Notar ga je pročitao.
Zatim je otvorio zemljišne podatke.
„Imamo problem.“
Milica se nasmijala.
„Kakav problem?“
Notar ju je pogledao.
„KAKO STE PRODALI KUĆU KOJA VEĆ JEDANAEST GODINA NIJE BILA VLASNIŠTVO VAŠE MAJKE?“
Milica je problijedjela.
„Molim?!“
Ni ja nisam razumjela.
„Ko je vlasnik?“, pitala sam.
Notar je okrenuo dokument prema nama.
Na njemu je bilo moje ime.
JELENA PETROVIĆ.
„To nije moguće.“
Prije jedanaest godina majka je ugovorom prenijela kuću na mene, uz pravo da u njoj živi do kraja života.
Nikada mi nije rekla.
Milica je skočila.
„Mama to nikada ne bi uradila!“
Notar je pokazao ovjeru.
„Uradila je.“
„Onda je ugovor nevažeći!“
„To ćete morati utvrđivati odgovarajućim pravnim putem ako ga osporavate.“
Milica je pogledala mene.
„Ti si znala!“
„Nisam.“
„Lažeš!“
Tada je notar izvadio kovertu.
„Vaša majka je ostavila pismo za obje.“
Otvorila sam ga.
Majčin rukopis.
„DJЕCO, AKO ČITATE OVO, MILICA JE VJEROVATNO VEĆ POKUŠALA PRODATI KUĆU.“
Pogledala sam sestru.
Nije disala.
Nastavila sam čitati.
„Zato sam kuću prije jedanaest godina prenijela na Jelenu.“
Milica je udarila rukom o sto.
„Znala je da ću je prodati?!“
Pismo je objasnilo zašto.
Prije dvanaest godina Milica je od majke pozajmila veliku sumu novca.
Nikada je nije vratila.
Godinu kasnije pokušala je nagovoriti majku da stavi kuću pod hipoteku zbog njenog poslovnog duga.
Majka je tada tajno prenijela vlasništvo na mene kako kuća ne bi završila kao sredstvo za pokrivanje tuđih dugova.
Ali tu nije bio kraj.
Notar je rekao:
„Postoji još jedna nekretnina.“
Milica se odmah smirila.
„Koja?“
„Stan u centru.“
Znala sam za njega.
Majka ga je godinama iznajmljivala.
Vrijedio je možda 200.000 eura.
Milica se nasmiješila.
„Pretpostavljam da je i njega dala Jeleni.“
Notar je odmahnuo glavom.
„Stan pripada vama.“
Milica me je pobjednički pogledala.
„Eto.“
Ali notar je dodao:
„Zajedno sa obavezama koje su vezane za njega.“
Osmijeh joj je nestao.
„Kakvim obavezama?“
Majka je nekoliko godina ranije uzela kredit osiguran tom nekretninom.
Preostali dug bio je veliki.
„Koliko?“
Notar joj je pokazao dokumentaciju.
Milica je sjela.
„Ovo nije pošteno.“
Pogledala sam je.
„Prije deset minuta rekla si da ja nisam dio porodice.“
Nije odgovorila.
Mislila sam da je sve završeno.
Ali tada je u kancelariju ušao muškarac koji je navodno kupio kuću.
Bio je bijesan.
„Hoću svoj novac nazad!“
Pogledao je Milicu.
„Rekli ste mi da ste vlasnik!“
Milica je ustala.
„Imala sam punomoć!“
„Punomoć osobe koja nije bila vlasnik!“
Muškarac je spustio fasciklu na sto.
„Dao sam joj 160.000 eura.“
Pogledala sam sestru.
„Gdje je novac?“
„Na računu.“
„Vrati mu ga.“
Ćutala je.
„Milice, gdje je novac?“
Počela je plakati.
„Nemam ga.“
„Kako ga nemaš?!“
„Prebacila sam ga.“
„Kome?“
Nije htjela odgovoriti.
Muškarac je rekao:
„Ja znam.“
Izvadio je potvrdu transakcije.
Novac je završio na računu firme.
Naziv firme bio mi je poznat.
Pripadala je mom bivšem mužu.
„Zašto si mom bivšem mužu poslala 160.000 eura?“
Milica je spustila pogled.
„Nisam mu poslala.“
„Firma je njegova.“
„Više nije.“
„Čija je?“
Notar je pogledao dokument.
Zatim mene.
„Prema ovome, vlasnica firme je gospođa Milica.“
Zaledila sam se.
„Od kada?“
Datum je bio samo mjesec dana nakon mog razvoda.
Pogledala sam sestru.
„Ti si kupila firmu od mog bivšeg muža?“
Nije odgovorila.
„Odakle ti novac?“
Tada se otvorila posljednja majčina koverta.
Na njoj je pisalo:
„JELENA — OTVORI AKO SAZNAŠ ZA FIRMU.“
Ruke su mi zadrhtale.
Pročitala sam:
„Kćeri, razlog zbog kojeg si se razvela nije ono što ti je tada rečeno.“
Podigla sam pogled prema Milici.
Bila je potpuno blijeda.
Nastavila sam:
„Tvoj muž nije napustio grad zbog dugova.“
Sljedeća rečenica me je zaledila.
„OTIŠAO JE JER SAM SAZNALA DA JE GODINAMA TAJNO POSLOVAO SA TVOJOM SESTROM.“
„Kakve poslove ste imali?“, pitala sam.
Milica je ćutala.
Na dnu koverte bila je fotografija.
Moj bivši muž i Milica sjedili su zajedno u restoranu.
Datum na fotografiji bio je iz vremena dok smo još bili u braku.
Ali ono najgore nalazilo se na poleđini.
Majka je napisala:
„JELENA, PRIJE NEGO ŠTO OPTUŽIŠ SESTRU ZA PREVARU, PITAJ JE KO JE STVARNO PLATIO KUĆU KOJU JE DANAS POKUŠALA PRODATI.“
Pogledala sam Milicu.
„Ko?“
Počela je plakati.
„Tvoj bivši muž.“
„Zašto bi on platio kuću moje majke?“
„Nije je platio tvojoj majci.“
„Kome onda?“
Milica je pokazala prema meni.
„TEBI. SAMO ŠTO TI NIKADA NISI ZNALA DA JE NOVAC BIO TVOJ.“
