data-nosnippet>
NA SVADBI MOG SINA POJAVILA SE NEPOZNATA ŽENA I SJELA ZA STO KOJI NIJE BIO PREDVIĐEN ZA GOSTE — KADA JE MLADOŽENJA VIDIO ŠTA DRŽI U RUCI, PREKINUO JE MUZIKU…
Moj sin Stefan ženio se poslije sedam godina veze.
Sve smo pripremali mjesecima.
Sala, muzika, dekoracija, raspored gostiju — mislila sam da ništa ne može poći po zlu.
A onda sam pred početak večere primijetila ženu koju nikada ranije nisam vidjela.
Imala je oko šezdeset godina, crnu haljinu i malu crvenu torbu.
Sjedila je sama za stolom u uglu sale.
Prišla sam konobaru.
„Ko sjedi tamo?“
Pogledao je spisak.
„Gospođo, taj sto uopšte nije predviđen za goste.“
Prišla sam ženi.
„Izvinite, sa čije ste strane?“
Pogledala me pravo u oči.
„Sa mladoženjine.“
„Kako se zovete?“
Nije odgovorila.
Umjesto toga iz torbe je izvadila staru fotografiju.
„Samo recite Stefanu da sam došla.“
Srce mi je počelo ubrzano lupati.
„Odakle poznajete mog sina?“
„On mene ne poznaje.“
U tom trenutku Stefan je prolazio pored nas.
Ugledao je fotografiju u njenoj ruci.
Zaustavio se.
„Mama… zašto ova žena ima tatinu fotografiju?“
Pogledala sam.
Na slici je zaista bio moj pokojni muž Goran.
Ali fotografija je napravljena mnogo prije nego što smo se upoznali.
Pored njega je stajala upravo ta žena.
Stefan je uzeo fotografiju.
Na poleđini je nešto pisalo.
Pročitao je.
Lice mu se potpuno promijenilo.
Prišao je muzičarima i zamolio ih da prekinu muziku.
Sala je utihnula.
„Ko ste vi?“, upitao je ženu.
Ustala je.
„Zovem se Mirjana.“
Zatim je pogledala mene.
„Tvoj otac i ja smo se poznavali prije nego što je upoznao tvoju majku.“
Nisam znala šta da mislim.
„Zašto ste onda došli na svadbu mog sina?“
Mirjana je otvorila crvenu torbu i izvadila kovertu.
„Zato što mi je Goran prije dvadeset osam godina rekao da mu ovo predam kada se Stefan bude ženio.“
Osjetila sam kako mi se noge tresu.
„Moj muž je znao da će Stefan postojati prije nego što smo se mi upoznali?“
Mirjana je odmah shvatila šta je rekla.
„Ne… Nisam tako mislila.“
Ali bilo je kasno.
Stefan je otvorio kovertu.
Unutra je bilo pismo njegovog oca.
Prepoznao je rukopis.
Počeo je čitati.
„Sine, ako ovo čitaš na dan svog vjenčanja, znači da Mirjana ipak nije prekršila obećanje…“
Stefan je zastao.
Svi za stolom gledali su u njega.
Nastavio je:
„Postoji nešto što ti tvoja majka nikada nije mogla reći, jer ni ona to ne zna.“
Pogledao me.
„Mama, znaš li ti išta o ovome?“
Odmahnula sam glavom.
Pismo je dalje govorilo o događaju koji se desio nekoliko mjeseci prije našeg vjenčanja.
Goran je tada saznao da u drugom gradu postoji dijete koje nosi njegovo prezime.
„Kakvo dijete?“, upitala sam.
Mirjana je spustila pogled.
„Moje.“
U sali je nastala potpuna tišina.
„Hoćete reći da je moj muž imao još jedno dijete?“
„Da.“
Stefan je problijedio.
„Znači imam brata ili sestru?“
Mirjana je klimnula glavom.
„Brata.“
„Gdje je?“
Mirjana nije odgovorila.
Samo je pogledala prema jednom od stolova sa gostima.
Pratila sam njen pogled.
Tamo je sjedio muškarac od tridesetak godina kojeg sam tog dana prvi put upoznala.
Bio je prijatelj mlade sa fakulteta.
Mirjana je pokazala prema njemu.
„To je on.“
Stefan je ostao ukopan.
Muškarac je polako ustao.
Ali onda je mlada ispustila čašu iz ruke.
„Ne“, rekla je.
Svi su se okrenuli prema njoj.
Stefan ju je zbunjeno pogledao.
„Šta nije u redu?“
Počela je da plače.
„Ja njega poznajem mnogo duže nego što misliš.“
„Pa rekla si da ti je prijatelj sa fakulteta.“
Odmahnula je glavom.
„Lagала sam.“
Mirjana je zatvorila oči.
A onda je muškarac prišao Stefanu i rekao:
„Nisam došao na ovu svadbu da upoznam brata.“
„Pa zašto si došao?“
Pogledao je prema mladoj.
„Zbog nje.“
U sali se više nije čuo ni šapat.
Stefan je pogledao svoju suprugu, pa nepoznatog brata.
„Hoće li mi neko konačno reći šta se ovdje događa?!“
Mlada je skinula vjenčani prsten i spustila ga na sto.
A njena sljedeća rečenica pretvorila je najljepši dan našeg života u dan koji niko od prisutnih nikada nije zaboravio…
