SNAHA JE SVEKRVI TRAŽILA NOVAC ZA UNUKOVU VOZAČKU – A ONDA JE BAKA SLUČAJNO SAZNALA DA UNUK NIJE NI UPISAO AUTO-ŠKOLU
Jovanka je imala sedamdeset tri godine i sina jedinca, Dragana.
Najstariji unuk Marko upravo je napunio osamnaest godina.
Jednog dana snaha Vesna došla je kod Jovanke.
„Mama, Marko želi položiti vozački. Auto-škola, časovi i sve ostalo koštaće skoro 3.000 maraka.“
Jovanka se obradovala.
Godinama je govorila da će unuku pomoći kada dođe vrijeme za vozačku.
Sutradan je iz svoje ušteđevine izvadila 3.000 maraka.
„Dajte Marku. Ovo je bakin poklon.“
Vesna ju je zagrlila.
„Biće presrećan.“
Prošla su skoro četiri mjeseca.
Jednog dana Marko je došao kod bake.
„Kada polažeš vozački?“ upitala ga je.
Marko se nasmijao.
„Kakav vozački, bako? Nemam još novca za auto-školu.“
Jovanka ga je pogledala u nevjerici.
„Dala sam tvojoj majci 3.000 maraka upravo za to.“
Markov osmijeh je nestao.
„Bako… meni niko nije dao ni marku.“
Jovanka nije odmah zvala snahu.
Sutradan je otišla kod sina.
Dragan je bio jednako zbunjen.
„Mama, ja nisam znao da je Vesna od tebe uzela novac.“
Kada se Vesna vratila kući, oboje su je čekali.
„Gdje su Markove 3.000 maraka?“ pitao je Dragan.
Vesna je počela plakati.
„Morala sam ih potrošiti.“
„Na šta?“
Nije odgovarala.
Jovanka je tada primijetila novu skupocjenu torbu na stolici.
„Je li ovo kupljeno mojim novcem?“
Vesna je odmahnula glavom.
„Nije.“
A onda je Marko iz sobe donio kovertu koju je nekoliko dana ranije pronašao u majčinom automobilu.
Unutra su bile potvrde o nekoliko uplata.
Sve su bile poslane istoj osobi.
Dragan je pročitao ime i problijedio.
„Vesna… zašto već mjesecima šalješ novac mom bratu?“
Jovanka se ukočila.
Njen drugi sin godinama nije razgovarao sa porodicom.
A sada je prvi put shvatila da 3.000 maraka za vozačku možda nije bio prvi novac koji mu je snaha tajno slala.
