SIN JE MAJCI REKAO DA MU TREBA NOVAC DA VRATI DUG – A ONDA JE POŠTAR DONIO PAKET NA NJENO IME
Nada je imala sedamdeset tri godine i sina jedinca, Zorana.
Zoran je sa suprugom i dvoje djece živio u gradu. Nije često tražio pomoć od majke, pa se Nada zabrinula kada se jedne večeri pojavio na njenim vratima.
„Mama, napravio sam glupost. Dugujem 9.000 maraka.“
„Kome?“
„Prijatelju. Pomogao mi je kada sam ostao bez posla. Sada mu hitno treba novac nazad.“
Nada je godinama čuvala ušteđevinu za popravku krova.
Imala je nešto više od 10.000 maraka.
Te noći nije spavala.
Sutradan je otišla u banku i podigla 9.000 maraka.
„Vrati čovjeku dug. Krov može čekati.“
Zoran ju je zagrlio.
„Mama, vratiću ti sve.“
Prošla su skoro tri mjeseca.
Jednog jutra poštar je donio veliki paket.
„Za Nadu Petrović.“
Nada ništa nije naručila.
Na paketu je ipak bila njena adresa i broj telefona njenog sina.
Otvorila ga je.
Unutra je bio skupocjeni muški sat.
Uz njega račun:
8.700 MARAKA.
Nada je pomislila da je došlo do greške.
Pozvala je prodavnicu čiji je broj bio na računu.
Radnica je provjerila narudžbu.
„Sat je kupio gospodin Zoran Petrović. Vaša adresa je navedena za dostavu.“
Nadi su zadrhtale ruke.
Odmah je nazvala sina.
„Zorane, jesi li ti kupio sat od 8.700 maraka?“
Sa druge strane nastala je tišina.
„Mama, mogu objasniti.“
„Od čega si ga platio ako si meni rekao da duguješ 9.000?“
Zoran nije odgovorio.
Te večeri došao je po paket.
Nada mu ga nije dala.
Stavila je račun na sto.
„Prvo mi reci gdje je moj novac.“
Zoran je spustio glavu.
A onda je priznao nešto potpuno neočekivano.
Sat uopšte nije bio namijenjen njemu.
Kupio ga je kao poklon osobi za koju njegova supruga nije znala.
Kada je Nada čula kome je njen sin namijenio sat kupljen gotovo cijelom njenom ušteđevinom, samo je rekla:
„Sine… zbog ovoga si me pustio da vjerujem da ti prijeti dug?“
Ali odgovor je otvorio još veći porodični problem.
Jer osoba kojoj je sat bio namijenjen već godinama je bila dio njihovih života.
