Nakon izvođenja predstave “Tiho, tiše” Beogradskog narodnog pozorišta na 6. Sarajevo Festu, 16. septembra, atmosfera u Narodnom pozorištu Sarajevo postala je napeta. Incident je izazvan iznenadnom izjavom Moamera Kasumovića, glumca koji je nedavno osuđen na godinu zatvora zbog bludnih radnji. Njegov iznenadni istup nakon predstave otvorio je niz pitanja o razlogu njegove odsutnosti u medijima i o situaciji koja ga je dovela do ovog trenutka.
Kasumović je ustao i izrazio želju da nešto kaže, što je izazvalo zapanjenost među prisutnima. U svojoj emotivnoj ispovijesti, mladić je naglasio da je njegov slučaj imao sudski epilog, te da postoji pravosnažna presuda koja ga opterećuje. Iako se to može tumačiti kao poziv na razumevanje njegove situacije, publika je ostala u šoku. Mnogi su se pitali da li je tema nasilja, koja se provlači kroz predstavu, inspirisala njegov istup, ili je možda bio motivisan ličnim iskustvom i borbom s posljedicama svoje presude.
U poslednjih nekoliko godina, Kasumović nije bio prisutan u javnosti. Njegova poslednja vidna uloga bila je u kulinarskom šou na državnoj televiziji Crne Gore, gde je pripremao tradicionalno jelo poparu. Ovaj nedostatak medijske pažnje dodatno je pojačao misteriju oko njegovog životnog puta i profesionalne karijere.
Reakcije publike na njegov istup bile su različite; neki su izrazili podršku, dok su drugi bili skeptični prema njegovim namerama. Pitanje koje se nametnulo je koliko društvo može da razume i pruži podršku pojedincu suočenom s teškim optužbama, a da pritom ne zaboravi žrtve takvih dela.
Ova situacija otvara širu diskusiju o odgovornosti umetnika i njihovoj ulozi u društvu. Da li umetnost može biti prostor za iskrenu refleksiju o sopstvenim greškama i grehovima, ili je bolje zadržati distancu od ličnih tragedija? Kako se sve više tema nasilja i ličnih kriza pojavljuje u umetničkim delima, možda je upravo ovakva iskustva potrebna da bi se otvorila vrata dijalogu o važnim društvenim pitanjima.
U svakom slučaju, Kasumovićev istup ostavlja prostor za razmišljanje o kompleksnosti ljudskih iskustava i o tome kako se nosimo s posledicama svojih dela, bilo na sceni ili u stvarnom životu.
