Najmlađi borci koji dobiju bitku sa najtežom bolešću zaslužuju sve nagrade ovog sveta, a jednu takvu je dobila petogodišnja Lorena iz Doboja, koja je, osim medalje po izlasku iz Roditeljske kuće u Banjaluci, dobila i periku, piše Srpska Info.
Lorena je pre nekoliko dana završila sa terapijom, a neposredno “Moja kosa, tvoja kosa”, čiji je nosilac “Srce za decu” iz Sarajeva, a u kojem učestvuje Udruženje roditelja dece obolele od malignih bolesti “Iskra”.
Oni u ovom projektu zajedno prikupljaju kosu za izradu perika, a kako za Nezavisne, u ime Udruženja “Iskra”, ističe Ljiljana Simurdić, predsednica ovog udruženja, sreća na licima devojčica koje dobiju periku ne može se opisati rečima.
“Udruženje ‘Srce za decu’ je u okviru tog projekta osposobilo nekoliko vlasuljara, koji izrađuju perike u Sarajevu, a mi smo im partneri u prikupljanju kose. Inače, minimalna dužina kose koja je potrebna za izradu perike je 30 cm, s tim da kosa ne sme biti hemijski tretirana. Za izradu jedne perike potrebna je kosa od šest do 18 osoba. Dugotrajan je proces njene izrade, ali se devojčice zaista obraduju perici”, pojašnjava ona.
Prema njenim rečima, malena Lorena je neverovatno biće koje ima 1.000 pitanja na sve.
“Ali ima i odgovore na sve što je pitaju. Ona ima pet godina, a neki dan smo slavili njen odlazak iz Roditeljske kuće, gde je boravila tokom lečenja. Uveli smo praksu da, kada deca završe lečenje, napravimo zabavu. Bude torta, pevamo pesme, a sa sobom ponesu i poklončić”, kroz osmeh priča Simurdićeva.
Kako kaže, ovaj projekat traje od 2017–2018. godine, a do sada je veliki broj dece iz Banjaluke dobio perike.
“Lorena je sada već završila lečenje, te će početi da raste njena kosica, ali je lepo da jedan period ima kosu. Skoro smo imali devojčicu od 17 godina, a i njoj je zaista značila ta perika. Oni su mlada bića, te im je to veoma bitno”, ističe ona.
Osim toga, ranije je periku dobila i devojčica Isidora iz Banjaluke.
“Hvala i svim devojčicama i ženama koje pošalju kosu. Mi je čak dobijamo i iz inostranstva. Ljudi nađu na internetu objavu i pošalju nam kosu poštom, a dobijamo je iz Slovenije, Nemačke ili je čak donesu kad dođu na godišnji odmor. Na godišnjem nivou dobijemo između 500 i 600 kosa”, rekla je ona.
Navodi da u Srpskoj od malignih bolesti godišnje oboli oko 40 mališana, a takoreći, po pravilu, jedni završavaju, a drugi stižu u Roditeljsku kuću.
“Ali, većina priča se lepo završi, te pokušavamo biti vetar u leđa onima koji se sada bore”, zaključuje Simurdićeva.
